Најбоља пословна идеја у оквиру новог циклуса Акцелератор програма, који је Развојна агенција Републике Српске организовала у Источном Сарајеву, је „Производња малча“ Ђорђа Грачанина која је награђена са 5.000 КМ. Друго мјесто и награду од 3.000 КМ освојила је Ивана Вукмановић са идејом „Производња baby и дјечије одјеће – „Liv“, трећу награду од 2.000 КМ освојила је Данијела Чворо за пословну идеју „Производња хумуса калифорнијских глиста“, док је четврта награда у износу од 1.000 КМ припала Марку Радовићу за идеју „Сеоски туризам“. Пето мјесто освојио је Немања Клачар за идеју Вешерај „Top Clean 1“, а награда подразумијева бесплатне књиговодствене услуге које ће обезбиједити Економски факултет Пале.
Награде је, на јуче одржаном завршном догађају у Источном Сарајеву, уручио директор Развојне агенције Републике Српске Маринко Ђукић истакавши да РАРС овај програм проводи другу годину заредом у Источном Сарајеву у сарадњи са Економским факултетом Пале, Заводом за запошљавање Републике Српске, Градском развојном агенцијом Источно Сарајево, Градом Источно Сарајево и општинама у саставу града Источно Сарајево.
„Кроз овај пројекат ми смо
Првонаграђени Ђорђе Грачанин рекао је да се опредијелио за производњу малча јер вјерује да има тржиште за свој производ, а ни сировина не би требала бити проблем.
„Малч је природни ресурс који се добија прерадом дрвета, првенствено коре четинара, грана и отпада из фабрика које се баве дрвном индустријом. Има вишенамјенску функцију, користи се у пољопривреди као изолатор за биљке јер формира оптималну температуру током читаве године, користи се у пејзажној архитектури, њом се застиру трим-стазе и стазе за шетњу јер се добија здрава и еластична подлога која позитивно утиче на зглобове, а могу се украшавати градски тргови, паркови, те кућни ентеријери, излози, штандови“ – објаснио је Грачанин додавши да на подручју Сарајевско-романијске регије има заинтересованих за његов производ, прије свега Туристичка организација „Јахорина“.
Шеф кабинета градоначелника Источног Сарајева Огњен Сладоје, који је учествовао у раду комисије за избор најбоље идеје, рекао је да није било лако изабрати најбоље међу 13 одличних идеја. „Било је јако тешко изабрати најбоље. Комисија је морала да се држи прописа, што подразумијева да је идеја иновативна, одржива, изводљива, да је бизнис-план добро написан, да је добра презентација пословне идеје, као и општи утисак који је комисија могла да стекне кроз двомјесечно дружење са учесницима“ – изјавио је Сладоје.